i want to be an artist too

Antonio Kanova (1757-1822) je bio Italijanski vajar, jedan od najboljih umetnika neoklasicizma. Pored toga što je bio umetnik, za svoje zasluge je dobio tutulu markiza pošto je vratio umetnička dela iz Pariza u Italiju nakon Napoleonovog gubitka. Antonio je bio sin kamenorezca ali ga je usled očeve smrti odgajao deda. Pod zaštitom venecijanskog senatora, Kanova je sa 11 godina otputovao u Azolo da radi sa vajarem Đuzepe Bernardijem. Te godine Bernardi je svoj studio premestio u Veneciju pa je i Kanova otputovao sa njim. Antonio je pomagao svom učitelju, izvršio nekoliko komisija samostalno i proučavao klasičnu umetnost. 1775. otvara sopstveni studio. 1779. izvajao je  Dedala i Ikara , svoje prvo važno delo na zahtev venecijanskog prokuratora Pisanija. Figure su smatrane toliko realističnim da je Kanova optužen da ih je izvajao odlivši kalupe po živim modelima. Od 1779-1780 je bio u Rimu i tamo se upoznao sa vodećim umetnicima tog perioda uključujući škotskog slikara  Gavina H

Rafaelo Santi (1483-1520) je bio visoko priznati slikar i arhitekta. Poznat je po svojim slikama Bogorodica i velikim kompozicijama u Vatikanu. Rafaelov otac, Djovani Santi, je bio slikar. Iako nije bio poznat slikar, bio je veoma obrazovan čovek i stalno se zanimao za nove ideje tada popularne u Urbinu. Pre nego što je preminuo, on je Rafaelu dao prve instrukcije u slikarstvu i upoznao ga sa humanizmom. Urbino je postao centar kulture za vreme vladavine vojvode  Federika de Montefeltra  koji je podržavao umetnost i dovodio poznate umetnike. Iako će na Rafaela uticati umetnici u Firenci i Rimu, Urbino je predstavljao osnovu za njegovo kasnije učenje. 1495. Rafaelo odlazi u Perudju gde je vrlo brzo proglašen majstorom. 1501. dobija bitan zahtev da oslika  "Krunisanje Bogorodice"  u crkvi San Frančesko. Poznati slikar  Pietro Peruđino  se zainteresovao za Rafaelov rad, i kao članu njegove radionice omogućio mu je profesionalno obrazovanje. On je dosta uticao na Rafaelov

Sandro Botičeli (1445-1510) je bio jedan od najznačajnijih italijanskih slikara firentinske škole. Smatra se da njegova dela najbolje prikazuju duh Renesanse. Zahvaljujući njegovom ocu, Botičeli je učio slikarstvo od najpriznatijeg firentinskog slikara Filipa Lipija . Lipijev stil, koji je formiran u ranoj Renesansi, je dosta utiocao na Botičelijev kasniji vid slikanja; učio ga je o slikanju fresaka i vidu linearne perspektive. Nakon što je Lipi napustio Firencu, Botičeli je nastavio obrazovanje kod Antonija Polajula i Andrea Verokia i pod njihovim uticajem je formirao njegov prepoznatljiv stil. 1470. Botičeli je postao priznati nezavisni slikar sa sopstvenom radionicom. Preokupiran svojim radom nije se nikada oženio i živeo je sa svojom porodicom. Na njegovom prvom delu "Hrabrost" može se primetiti drugačiji stil od njegovog prvog učitelja i velika želja da se prikaže osećanje figure na slici preko njene poze, pokreta i izraza lica. "Fortitude" Oko 1478-81