Antonio Kanova
Antonio Kanova (1757-1822) je bio Italijanski vajar, jedan od najboljih umetnika neoklasicizma. Pored toga što je bio umetnik, za svoje zasluge je dobio tutulu markiza pošto je vratio umetnička dela iz Pariza u Italiju nakon Napoleonovog gubitka.
Antonio je bio sin kamenorezca ali ga je usled očeve smrti odgajao deda. Pod zaštitom venecijanskog senatora, Kanova je sa 11 godina otputovao u Azolo da radi sa vajarem Đuzepe Bernardijem. Te godine Bernardi je svoj studio premestio u Veneciju pa je i Kanova otputovao sa njim. Antonio je pomagao svom učitelju, izvršio nekoliko komisija samostalno i proučavao klasičnu umetnost. 1775. otvara sopstveni studio.
1779. izvajao je Dedala i Ikara, svoje prvo važno delo na zahtev venecijanskog prokuratora Pisanija. Figure su smatrane toliko realističnim da je Kanova optužen da ih je izvajao odlivši kalupe po živim modelima.
Od 1779-1780 je bio u Rimu i tamo se upoznao sa vodećim umetnicima tog perioda uključujući škotskog slikara Gavina Hamiltona koji je rukovodio Kanove studije ka dubljim shvatanjima antike. Kanova je postao uticajna ličnost u Rimu i uvek je bio spreman da pomogne mladim umetnicima
1783. primio je narudžbinu za izradu grobnice Pape Klementa XIV i Pape Klementa XIII. Grobnicu Pape Klementa XIII je završio 1792. god i ona pokazuje razumevanje klasične estetike i antike.
Francuska invazija Rima 1798. je poslala Kanovu na sever. 1802. god na papin podsticaj prihvatio je Napoleonov poziv da ode u Pariz gde je postao sudski vajar i značajno uticao na francusku umetnost. 1802. je radio na bisti Napoleona, a 1806. na Napoleonovoj konjičkoj statui. 1808. je završio jedno od njegovih najpopularnijih dela gde prikazuje Napoleonovu sestru Paulinu Borgeze. Predstavljena je kako leži na kauču, polu gola, po uzoru na Veneru. U napoleonskom periodu je počeo da vaja i druga dela kao što su "Persej sa glavom Meduze" i "Bokseri".
Antonio je bio sin kamenorezca ali ga je usled očeve smrti odgajao deda. Pod zaštitom venecijanskog senatora, Kanova je sa 11 godina otputovao u Azolo da radi sa vajarem Đuzepe Bernardijem. Te godine Bernardi je svoj studio premestio u Veneciju pa je i Kanova otputovao sa njim. Antonio je pomagao svom učitelju, izvršio nekoliko komisija samostalno i proučavao klasičnu umetnost. 1775. otvara sopstveni studio.
1779. izvajao je Dedala i Ikara, svoje prvo važno delo na zahtev venecijanskog prokuratora Pisanija. Figure su smatrane toliko realističnim da je Kanova optužen da ih je izvajao odlivši kalupe po živim modelima.
Od 1779-1780 je bio u Rimu i tamo se upoznao sa vodećim umetnicima tog perioda uključujući škotskog slikara Gavina Hamiltona koji je rukovodio Kanove studije ka dubljim shvatanjima antike. Kanova je postao uticajna ličnost u Rimu i uvek je bio spreman da pomogne mladim umetnicima
1783. primio je narudžbinu za izradu grobnice Pape Klementa XIV i Pape Klementa XIII. Grobnicu Pape Klementa XIII je završio 1792. god i ona pokazuje razumevanje klasične estetike i antike.
Francuska invazija Rima 1798. je poslala Kanovu na sever. 1802. god na papin podsticaj prihvatio je Napoleonov poziv da ode u Pariz gde je postao sudski vajar i značajno uticao na francusku umetnost. 1802. je radio na bisti Napoleona, a 1806. na Napoleonovoj konjičkoj statui. 1808. je završio jedno od njegovih najpopularnijih dela gde prikazuje Napoleonovu sestru Paulinu Borgeze. Predstavljena je kako leži na kauču, polu gola, po uzoru na Veneru. U napoleonskom periodu je počeo da vaja i druga dela kao što su "Persej sa glavom Meduze" i "Bokseri".
Kanova je 1805 godine bio imenovan za generalnog inspektora likovne umetnosti i antikviteta papske države. 1810. godine je postao predsednik Akademije Sveti Luka u Rimu (pozicija na kojoj će se zadržati do kraja svog života). Izvajao je svoje poznato delo Tri gracije ( Three Graces) od 1812 - 1816. godine.)
U vreme kada je posetio Pariz, da bi organizovao vraćanje italijanskog umetničkog blaga , koje su Francuzi opljačkali i odneli za Francusku, otišao je i do Londona (1815. godine) da da svoje mišljenje o kolekciji Grčkih skulptura ( Elgin Marbles , British Museum). Uspeh koji je postigao na svojoj misiji u Parizu , doveo je do toga da mu Papa dodeljuje titulu markiza. Dok je bio u Londonu, princ regent, kasnije Džordž IV, poručuje statuu u prirodnoj veličini Venere i Marsa. Ostale , kasnije , porudžbine su obuhvatale spomenik Stjuartu u katedrali Sv. Peta (1819), izmena i završetak Napoleona u Napulju i spomenik Džordžu Vašingtonu (1820. , uništen u požaru 1830.) koji je predstavljen idealizovan u rimskom kostimu, podignut tj. otkriven u Njujorku 1821. godine.
Kanova je takože bio i slikar, ali njegove slike (najviše u Muzeju Canova u delu Gipsoteka u mestu Pozanjo). Njegove slike čine manji deo njegovog rada. Tu je nekoliko portreta i restauracija antičkih slika otkrivenih u Herkulanumu. Kanova je sahranjen u Pozanju u hramu koji je lično dizajnirao i koji liči na Panteon u Rimu.
Kanova je imao izuzetan uticaj na razvoj Neoklasičnog stila. Dominirao je Evropskom skulpturom krajem 18. i početkom 19. tog veka. Prožimajući, superioran i čaroban su najčešći opisi vezani za opis Kanovinog rada, mada je njegova reputacija značajno opala u narednom veku.
Коментари
Постави коментар