Antonio Kanova
Antonio Kanova (1757-1822) je bio Italijanski vajar, jedan od najboljih umetnika neoklasicizma. Pored toga što je bio umetnik, za svoje zasluge je dobio tutulu markiza pošto je vratio umetnička dela iz Pariza u Italiju nakon Napoleonovog gubitka. Antonio je bio sin kamenorezca ali ga je usled očeve smrti odgajao deda. Pod zaštitom venecijanskog senatora, Kanova je sa 11 godina otputovao u Azolo da radi sa vajarem Đuzepe Bernardijem. Te godine Bernardi je svoj studio premestio u Veneciju pa je i Kanova otputovao sa njim. Antonio je pomagao svom učitelju, izvršio nekoliko komisija samostalno i proučavao klasičnu umetnost. 1775. otvara sopstveni studio. 1779. izvajao je Dedala i Ikara , svoje prvo važno delo na zahtev venecijanskog prokuratora Pisanija. Figure su smatrane toliko realističnim da je Kanova optužen da ih je izvajao odlivši kalupe po živim modelima. Od 1779-1780 je bio u Rimu i tamo se upoznao sa vodećim umetnicima tog perioda uključujući škotskog slikara Gavina H